Predavanje HISPA

Poznata je činjenica da je učestalost  T2D iz godine u godinu izraženija i prestavlja jedan od glavnih problema globalnog zdravsta, posebno zbog činjenice što je T2D glavni faktor za razvoj ubrzane ateroskleroze krvnih sudova.

Najveći procenat invaliditeta i ranog mortaliteta je povezan sa razvojem KVB. U 2010 godini ,u populaciji uzrasta od 20-79 godina, 5 miliona smrtnih slučaja je bilo povezano sa dijabetesom, a 50 % od njih je bilo zbog nastanka KVB. Iz ove činjenice postoji globalni trend pronalaženja novih trendova preventivnih mera kako za dijabetes tako i za KVB.

UKPDS studija, do danas najveća i najduža prospektivna i randomizovana studija,koja je pratila pacijente sa T2D pokazala je da intenzivna glikoregulacija može dovesti samo do smanjenja prevalence mikrovaskularnih komplikacija,dok regulacija hipertenzije dovodi do smanjena makrovaskularnih komplikacija. Noviji stavovi,koji su proistekli iz multifaktorijalnog tretiranja pacijenata sa dijabetesoma,su pokazali da je najbolja prevencija kada se u isto vreme utice na poboljšanje glikoregulacije, snižavanje krvnog pritiska i lipida.

Promene životnog stila mogu takođe dovesti do prevencije dijabetesa, tako i KVB. Optimalna dijeta,kao što je mediteranska dijeta,smanjen unos soli, redukcija telesne težine, prestanak pušenja i fizička aktivnost su od izuzetnog značaja, i predstavljaju mere koje ne samo da mogu prevenirati,već dovode do stabilizacije stanja kod pacijenata kod kojih već postoji T2D ili KVB.

I pored svih ovih mera nema trenda opadanja razvoja kako dijabetesa tako i KV komplikacija, te se prišlo pronalaženju drugih faktora,koji bi mogli imati ulogu u tome.

Jedan od novijih trendova uzroka nastanka većine hroničnih bolesti jeste povećan oksidativni stres.

Oksidativni stres se definise kao neravnoteza u celijskim oksidativno-reduktivnim reakcijama u smeru oksidacije tj. kao poremećaj ravnoteže prooksidanata (npr. slobodnih radikala, reaktivnih kiseonicnih spojeva – ROS, engl. reactive oxygen species – ROS), i antioksidanata (vitamini C, E i antioksidacijski enzimi) u korist prooksidansa. Do neravnoteže može doći ukoliko je smanjena antioksidativna zaštita organizma ili ako je stvaranje radikala pojačano. U stanjima oksidativnog stresa dolazi do porasta ROS-a u organizmu ili tkivima, te dolazi do oštećenja DNK, proteina i lipida celijske membrane. Oštećenje DNK uzrokuje mutacije, oksidacijom proteini gube svoju funkciju a lipidi podležu lipidnoj peroksidaciji čiji su konačni produkti reaktivni aldehidi.

Antiioksidansi nastaju u celijama ili se u organizam najčešće unose hranom ili u obliku vitaminskih i sličnih suplemenata, a deluju na nekoliko načina: onemogućavaju stvaranje novih slobodnih radikala u organizmu, ili uništavaju u organizmu stvorene radikale (engl. scavengers – “čistači”), ili popravljaju oštećenja u celijama nastala delovanjem radikala.

U antioksidacijske enzime ubrajamo one koji nastaju u celijama (superoksid-dizmutaza ili SOD, katalaza i glutation-peroksidaza).

 U „prvu liniju obrane“ enzimskog  zaštitnog sustava ubraja se enzim SOD (superoksid dismutaza). On katalizuje dismutaciju superoksidnog radikala na molekul kiseonika (oksidacija) i H2O2 (redukcija).  Aktivnost SOD je regulisana obimom njene biosinteze koja je osetljiva na obim tkivne oksigenacije. 
CAT (katalaza) je enzim koji brzo redukuje H2O2 do H2O. Nalazi se u citosolu celije (peroksizomi), a posebno  je aktivan u hepatocitima i eritrocitima.

GPx (glutation peroksidaza) katalizira redukciju H2O2 i organskih hidroperoksida u prisutnosti redukovanog oblika GSH, koji služi kao donor vodonika. Prisutna je u citozolu celije kao i u mitohondrijima (do 40% ukupne enzimske aktivnosti), te uz katalazu značajno doprinosi uklanjanju H2O2.

 Oksidacijski stres ima značajnu ulogu u etiopatogenezi kardiovaskularnih i infektivnih bolesti, karcinoma, dijabetesa, neurodegenerativnih bolesti, fibroze, hemolize i procesa starenja.

 Veruje se da oksidativni stres ima glavnu ulogu u razvoju vaskularnih komplikacija u pacijenata sa dijabetesom, posebno kod pacijenata sa T2D.Povišene vrednosti ROS dovode do smanjena enzima oksidativnog stresa, što dovodi do ranjivosti tkiva oksidativnom stresu i proizvodeći komplikacije na krvnim sudovima.

Povećano stvaranje slobodnih radikala, glikozna oksidacija i povećana lipidna peroksidacija dovode do oštećenja enzima oksidativnog stresa, oštećenja DNK,ćelijskog zida a skorije je otkriveno i povećanje insulinske rezistencije.

Iz novijih saznanja proistekao je trend korišćenja antioksidanata i suplemenata,koji bi mogli da stabilizuju ovaj proces i na taj način preveniraju metaboličke poremećaje i dalje komplikacije bolesti.

Što se tiče glikoregulacije, poznato je da kod  pacijenata sa T2D postoje funkcionalne i anatomske abnormalnosti u endotelijumu. Hiperglikemija dovodi do ubrzane produkcije NO  endotelnih ćelija aktivacijom protein kinaze C u endotelnim ćelijama,što dovodi do pojačane produkcije vazokonstriktornih prostaglandina, endotelina, glikoliziranih proteina endotelnih adhezionih molekula i trombocitnih i vaskularnih faktora rasta. Ove promene kumulativno podstiču vazomotorni tonus i vaskularnu propustljivost kao i rast i remodelovanje. U nastavku procesa hiperglikemija podstiče produkciju endotelijalnog  ćelijskog matriksa, što može dovesti do  zadebljanja bazalne membrane. Povećana vrednost angiotenzin II kod pacijenata sa dijabetesom može voditi ka pojačanoj produkciji slobodnih kiseoničnih radikala,što dovodi do smanjenja NO i promoviše oksidaciju lipoproteina. Ceo ovaj proces predstavlja glavni razlog razvoja hiperplazije mezanijuma i hipertrofije leve srčane komore kod pacijenata sa dijabetesom.

Poslednjih decenija se sve više traga za novim prirodnim agensima,koji mogu podstići insulinsku senzitivnost,i koji se mogu bezbedno kombinovati sa lekovima koji se koriste za lečenje dijabetesa.

Na našem tržištu se nalazi preparat na bazi ekstrakta Portusane i inulina,koji se koristi zbog osećaja sitosti i poboljšanja varenja.

Studije koje su sprovedene u Švajcarskoj su zaključile da Portusana ima dozno zavisni efekat na brzinu apsorpcije glukoze,stimuliše unos glukoze i potencira insulin-stimulišući unos glukoze u dozno zavisnim diferenciranim adipocitima.  Iz ovog njenog efekta može postojati i indikacija da se ovaj preparat koristi i kod pacijenata kod kojih postoji insulinska rezistencija.

---