9:00 - 17:00
Ponedeljak - Petak
Oksidativni stres se definiše kao neravnoteža u ćelijskim oksidativno-reduktivnim reakcijama u smeru oksidacije tj. kao poremećaj ravnoteže prooksidanata (npr. slobodnih radikala, reaktivnih kiseoničnih spojeva – ROS, engl. reactive oxygen species - ROS) i antioksidanata u korist prooksidansa. Do neravnoteže može doći ukoliko je smanjena antioksidativna zaštita organizma ili ako je stvaranje radikala pojačano. U stanjima oksidativnog stresa dolazi do porasta ROS-a u organizmu ili tkivima, te dolazi do oštećenja DNK, proteina i lipida ćelijske membrane. Oštećenje DNK uzrokuje mutacije, oksidacijom proteini gube svoju funkciju a lipidi podležu lipidnoj peroksidaciji.
Oksidacijski stres ima značajnu ulogu u etiopatogenezi kardiovaskularnih i infektivnih bolesti, autoimunih bolesti, karcinoma, dijabetesa, neurodegenerativnih bolesti, fibroze, hemolize i procesa starenja. Proces nastanka slobodnih kiseoničnih ili vodonikovih radikala u ćelijama je neprekidan, “slučajan” i vezan je uz normalne metaboličke reakcije. On se dešava kod svih, ali je izraženiji kako postajemo stariji.
Antioksidansi nastaju u ćelijama a deluju na nekoliko načina: onemogućavaju stvaranje novih slobodnih radikala u organizmu ili uništavaju u organizmu stvorene radikale (engl. scavengers – “čistači”) ili popravljaju oštećenja u ćelijama nastala delovanjem radikala.
U antioksidacijske enzime ubrajamo one koji nastaju u ćelijama (superoksid-dizmutaza ili SOD, katalaza i glutation-peroksidaza).
Ključni vitamini-antioksidansi su vitamin C, vitamin E i prekursor vitamina A. Smatra se da nedostatak enzima oksidativnog stresa, kao i nedostatak vitamina C, E, A, D dovodi do uslova za nastanak skoro svih hroničnih bolesti.
Analize za procenu
Da bi procenili nedostatak antioksidantne zaštite pre započinjanja suplementacije savetujemo uraditi panel oksidativnog stresa (TAS - totalni antioksidantni status, TOS - totalni oksidantni status, SOD - nivo superoksiddiznutaze i Gpx - nivo glutathione peroksidaze), na osnovu kojih ćemo jasno imati uvid u stanje organizma na nivou ćelija, mnogo pre od bilo koje dijagnostičke metode.
Nakon inicijalnih analiza se savetuje odgovarajuća suplementacija, zavisno od analiza kao faktora koji su doveli do oštećenja. Nakon 3 meseca uzimanja odgovarajuće suplementacije ponovljaju se analize da bi se procenili efekti terapije, kao i savet o daljoj terapiji i promeni životnih navika.
Ovim analizama možemo detektovati bolest u samom početku nastajanja ili pre nego se ispolji, a može se koristiti i kao marker kontrole neke hronične bolesti, što joj dodatno daje veliki značaj i u primarnoj i sekundarnoj prevenciji.