Autoimune bolesti

U eri smo epidemijskog rasta mnogih hroničnih bolesti. Statistički podaci ukazuju na postojanje ekspanzije, ne samo kardiovaskularnih i malignih bolesti, već i rasta raznih alergijskih stanja i autoimunih bolesti. Neki podaci navode da 24 miliona ljudi ili 7% ljudske populacije ima autoimune bolesti. Ono što predstavlja veliki problem je činjenica da postoji preko 100 autoimunih stanja i da je najveći problem dijagnostika ovih stanja, zbog nespecifičnih tegoba. Posebno se ovaj trend rasta vidi nakon Kovida i vakcinacija. Postavlja se pitanje koji su to sve faktori zaslužni za ovo, kako lečiti ova stanja i da li može da se uradi primarna ili sekundarna prevencija ovih bolesti.

Autoimune bolesti nastaju onda kada imuni sistem izgubi sposobnost imunog pamćenja i počne ćelije sopstvenog organizma da prepoznaje kao strane, da ih napada i uništava. Može doći do napada samo jednog organa ili više organa tj nastanka sistemskih autoimunih bolesti. Najčešće autoimune bolesti su tip 1 dijabetesa, reumatoidni artritis, psorijaza, multipla skleroza, sistemski lupus, iritabilni kolon, adisonova bolest, Hashimoto tiroiditis, celijakija i mnoge druge. Simptomi kao što su umor, malaksalost, crvenilo kože, svrab kože, pad koncentracije, groznica niskog stepena, trnjenje šaka i stopala, kao i opadanje kose su opšti simptomi zbog kojih treba da posumnjamo da možda u osnovi postoji autoimuno stanje, a postoje i specifične tegobe vezane za ispad funkcije određenog organa, koje nam više olakšavaju dijagnostiku. Ove tegobe mogu prethoditi više godina pre otkrivanja bolesti a ujedno na njih treba posumnjati da su preteča postojanja paraneoplastičnog sindroma.

Do pre desetak godina se razvoj autoimunih bolesti primarno vezivao za genetsku predispoziciju, ali se sada zna da promene u epigenomu u stvari ukazuju na ključne faktore rizika za razvoj ovih bolesti. Funkcionalna medicina je grana integrativne medicine, koja je najviše zastupljena u Americi i Engleskoj, a koja daje najviše saveta kako za dijagnostiku, tako i za lečenje većine hroničnih bolesti. Suština ove grane medicine je upravo u pronalaženju i delovanju na uzroke bolesti i kada se to promeni dolazi i do promene bolesnog stanja, kao posledice. Nova saznanja o funkcionisanju tela, kao celine, je dala jedan sasvim novim pogled kako na zdravlje, tako i na bolesti, jer ispad iz funkcije jednog organa mora značiti problem celog organizma, kao celine. Po principima funkcionalne medicine smatra se da su najznačajniji faktori koji dovode do poremećaja imunog Sistema: sindrom propustljivih creva, poremećaj mikrobiote u crevima, oksidativni stres, zagađenje sredine u kojoj živimo, nedostatak vitamina i minerala, kao i hronični stres.

Svedoci smo epidemijskog rasta broja ljudi širom sveta, koji pate od složenih hroničnih bolesti poput dijabetesa, malignih bolesti, kardiovaskularnih i autoimunih bolesti. I pored sve dostupnijih znanja o uzrocima i složenim mehanizmima nastanka, trend njihovog porasta je sve veći i veći.

Da bi se pomoglo savremenom čoveku da zadrži, poboljša kvalitet svog zdravlja ili zaustavi komplikacije postojećih bolesti, mora se posegnuti za novim alatima.

Naya medic je centar svog delovanja stavila na personalizovani, holistički i preventivni pristup, koji omogućava preciznu detekciju i pouzdano lečenje uzroka nastanka bolesnog stanja, koji su uvek specifični za svaku osobu. Kontinuirano prateći svetske trendove lečenja, koristimo najnovije laboratorijske parametre za detekciju uzroka bolesti. Provodeći vreme sa našim pacijentima, uzimajući detaljnu anamnezu, posmatramo interakcije između genetskih, epigenetskih i faktora životnog stila, koji mogu dugoročno uticati na zdravlje i nastanak hronične bolesti. Preporuke lečenja se zasnivaju na PNEI (psiho-neuro-endokrino-imunologija), funkcionalnoj medicini (Functional medicine), imunoonkologiji (Complementary immunooncology) i najnovijim znanjima iz ugla regenerativne medicine (Regenerative medicine).

Upravo iz novih saznanja proistekle su činjenice da su autoimune bolesti, kao i većina hroničnih bolesti, nastale zbog istrošenosti naših regenerativnih sposobnosti organizma. Ako stabilizujemo DNK od neminovnih oštećenja od strane spoljašnje sredine, ako damo organizmu dovoljno vitamina i minerala (za koje znamo da godinama opadaju), ako dodamo NMN (Nikotinamidmononukleotid) i ako stabilizujemo mikrobiotu, uz odgovarajuću imunomodulaciju, možemo dovesti do reverzije autoimunog stanja, a ujedno puno toga uraditi u prevenciji drugih hroničnih bolesti. To bi moglo značiti da se mnoštvo bolesti — uključujući hronična stanja kao što su bolesti srca, pa čak i neurodegenerativni poremećaji poput Alchajmerove bolesti — mogu u velikoj meri lečiti preokretom procesa starenja koji do njih dovodi.